Ubica Nikola Radosavljević je zločin kakav Srbija ne pamti počinio jer je verovao da je „pod uticajem vlaške magije”, da mu je Anika Čogić, tašta njegovog rodjenog brata i deveta žrtva masakra, radila o glavi i da mu je bacila „fakaturi” (vlaški naziv za magiju).
Potvrdu svoje sumanute sumnje da je žrtva vlaške magije, Nikola Radosavljević dobio je od jedne vračare koju je, zajedno sa svojim maloletnim sinom, posetio nekoliko dana pre nego što je pobio devet ljudi. Dodatnu potvrdu dobio je kada je pokušao da se ubije, skočivši u bunar. Posle toga odlučio je da krene u krvavi pohod ulicama Jabukovca, piše "Politika".
Prema kazivanju meštana, Radosavljević je mislio da su mu bačene čini kako bi on izvršio samoubistvo. Stalno je pričao da ga „fakaturi” teraju da se obesi, upuca sebe ili da skoči u bunar.
Mislio je i da mu je nedavni požar na salašu blizu Jabukovca izazvala vlaška magija. Za sve je okrivljivao Aniku Čogić. Neki meštani Jabukovca rekli su da im je Radosavljević ranije pričao da, kada mu „pod uticajem magije” dodje da oduzme sebi život, on žrtvuje svoju stoku. Pričao je da je tako vešao svinje, ovce i kokoške.
Ma koliko ovakav povod, za najveći masakr u novijoj mirnodopskoj istoriji Srbije, racionalnim ljudima deluje nemoguće, verovanje u „fakaturi” je veoma rasprostranjeno u istočnoj Srbiji, pogotovo u mestima sa većinskim vlaškim stanovništvom.
Zato nije nemoguće da čovek autosugestivno okrivi neku nevidljivu silu za sve svoje životne probleme. U istočnoj Srbiji ima mnogo ubistava koja su, po priznanju ubica, počinjena pod uticajem magije. Uglavnom je reč o ljudima koji su ubijali svoje ljubavnice, jer su verovali da su ih one „zavezale” magijom, pa su samo sa njima mogli da budu intimni, dok su kod svojih supruga bili potpuno „onemoćali”.
Praktično da nema sela u Timočkoj krajini bez žena koje se predstavljaju kao vračare. U selima se smatra da je vlaška magija najjača do danas preživela magija u svetu. Rituali i recepti za spravljanje napitaka i amajlija prastari su i potiču još iz paganskih vremena.
Tajnovite priče i obredi puni misterija prenose se sa kolena na koleno, a vlaški magovi za gotovo svaku stvar ili problem u životu, kako kažu, imaju obred koji, ako to ne može u potpunosti urediti, ono ga može dovesti u granice podnošljivog.
Kako su u Vlaha svetovi živih i mrtvih čvrsto povezani, to se i najbrojniji obredi odnose na održavanje ovih veza u kojima mrtvima pripada posebno poštovanje. Smrti skoro i da nema u kulturi Vlaha, već ona predstavlja prelaz ka nečemu drugom i tu tanku granicu u svojim verovanjima oni vrlo često prelaze kroz običaje još od ranog detinjstva.
Vračare rado prizivaju mrtve koji se nisu potpuno odvojili od ovog sveta, preminulu decu, vile i demone za koje se smatra da žive u istoj ravni sa ljudima, ali i jake demone koji gospodare prirodom, poput Vodenog duha Tartora, Velike majke Muma Paduri, Zmaja gospodara vatre Zmau, ali i demone bolesti Čumirol.
Sa njima se sastaju na skrovitim i zapuštenim mestima, i od njih traže pomoć pri izvodjenju svojih rituala. Prizivaju ih i kada rade samo bajalice ili spremaju amajlije za bacanje, skidanje ili vraćanje uroka.
Vlaške vračare veruju kako svako može napraviti kontakt sa višom silom, probuditi u sebi uspavanu intuiciju koja bi mu donela boljitak u životu.
Posebnu pažnju poklanjaju bićima iz takozvanih nekrštenih dana, koja se obično bude ritualima uz razne vrste sveća.
Verovanje govori da nekršteni dani padaju u vreme od Božića do Bogojavljenja i da je tokom tih 12 dana zemlja posebno otvorena za duše mrtvih koji izlaze iz svojih podzemnih svetova i borave u ovom svetu, a obično se nastanjuju na kućnom pragu ili dovratku živih, ponekad i na samom krovu njihovih kuća ili u dvorišnim bunarima.
U ritualima vlaških vračara, zabeleženo je da neke od njih u obedima koriste „mrtvačku vodu”, u kojoj se kupaju pokojnici.
Ta tečnost se sipa u kafu ili mleko onima koji treba da se „osuše”.
Bilo je, kažu poznavaoci vlaške magije, i slučajeva da se trudnoj ženi da kompot od šljiva, čija je koštica prethodna izbajana, pa kada trudnica pojede šljivu, koštica trune u zemlji, a u ženi plod.
Ritual „zavezivanja”, zbog kojih su se dešavala mnoga ubistva, takodje je veoma čest. Pored žena koje žele tudjeg muškarca, taj ritual koriste i ljubomorne žene da bi sprečile da ih muž vara. Vradžbina se izvodi uz pomoć crne vunice.
Nakon obreda, kako se veruje, muž bi bio polno moćan samo sa svojom suprugom, dok bi za ostale žene bio impotentan.
Postoji magija i za varanje. Koristi se voda u kojoj su okupani slepi mačići, koja se daje mužu da je popije. Nakon toga, on postaje „slep kod očiju”, što žena koristi za svoje namere.
Najsurovije čini vlaške magije su one za koje se veruje da mogu da izazovu smrt. To se radi tako što vračara baci zmijsku kost na mesto koje će zgaziti ciljana žrtva, posle čega joj se, po verovanju, mora nešto loše dogoditi.
Kako ima onih vračara koje bacaju čini, tako ima i onih koje se bave skidanjem „fakaturija”.
Zaštite su crveni konci vezani oko ruke, izbajan nož zabijen iza ulaznih vrata kuće, kao i izbajana vodica kojom se prskaju vrata, prozori i koja se pije dva puta dnevno.
Kao najjača zaštita od zlih sila koristi se plećka crne mačke, koju, tamo gde nema crkava, usred šume treba potopiti u ponoć u vrelu vodu.
Tako se, veruje se, dobija najjače oružje protiv zlih sila.
Нема коментара:
Постави коментар